Соул: од госпела до грува

Соул је био популаран шездесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама, али и по целој Европи. Извођачи соула су углавном били афро-америчког порекла. Популарност је стекао захваљујући многим музичким кућама под називом „хаус саундс“ (house sounds) и талентованим извођачима. Најпознатија издавачка кућа била је кућа Tamla Motown. Пре музичких кућа, соул музику су обележавали извођачи попут Реја Чарлса и Сема Кука. Они су се прославили у разним музичким жанровима, као на пример џез, блуз, соул, кантри, госпел… Углавном су сви извођачи почели од госпела. Још неки популарни извођачи су: Марвин Геј, Ал Грин, Теди Пендерграс, Александар О’ Нил…

Издавачка кућа Stax и издавачка кућа Atlantic су сарађивале, па је комбинацијом њихових стилова настао „рутси“ стил. Овај поджанр се од соула разликује о томе што њега обележавају и неки  „бели“ музичари и продуценти. Касније су издавачке куће  Motown и Stax финансијски пропале, па је на сцену ступила кућа Philadelphia International. Крајем педесетих, настали су многи нови поджанрови, као на пример „би-бап“, „кул џез“, „трејд блум“…

Једну соул групу углавном су чинили водећи вокал и пратећа група у позадини. Обично главни вокал пева, а хор одговара, па то изгледа као њихово међусобно расправљање. Све су то мелодијом дочаравали лимени дувачки инструменти. У току извођења, извођач и хоp показују много емоција и искрености.  Што се облачења тиче, мушкарци су увек били лепо сређени, са оделима, кошуљама и краватама, све у тону. Жене извођачи су носиле упадљиве тоалете и носиле су перике или исправљале косу да би прикриле афро-амерички изглед, а позадински вокали су облачили обично црне хаљине. Касније је ту елеганцију заменио тексас и кожа. При крају популарности соула су настали нови поджанрови као психоделични или латински соул и „грув“. Соул је изашао из моде седамдесетих година прошлог века, када је најпопуларнији постао диско.

Реј Чарлс, један од првих соул извођача

Марвин Геј



Препорука за слушање: http://www.youtube.com/watch?v=Mrd14PxaUco

 

 

„Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године…“

Прочитала сам пре пар дана један занимљив текст. Наиме, ради се о једној причи о хуманој Србији. За време српсог рата против Бугарске, Бугарској је војска почела да слаби. Било је све више рањених војника, а помоћи за њих није било. Европске силе су слале помоћ за Бугарску, али то није баш помогло. Зато је Србија, када је сазнала за све то, зауставила рат на један дан и послала помоћ Бугарској, својој противници. Слала је лекове, отворила границе и саградила болницу за рањене Бугаре. После тог рата, на згради Међународног Црвеног крста у Женеви, налазила се плоча на којој је писало:  “ Буди тако хуман као што је била Србија 1885 године…“

Подмладак Црвеног крста

Ова прича је у мени побудила разна осећања. Драго ми је што је тада Србија урадила нешто добро и хумано, али ми је опет жао то што сада наша држава, нажалост,  и није нешто склона помоћи другима. Но, зато Подмладак Црвеног крста и данас поправља ствар. Из наше школе има много деце којима је право задовољство да уче како да помогну другима у невољи и зато су чланови организације Подмладак Црвеног крста.

Симбол Међународног Црвеног крста, Женева

 

Подмладак Црвеног крста

У просторијама Црвеног крста у Бачкој Паланци, сваког уторка, четвртка и суботе одржавају се часови прве помоћи и часови за шминкере и маркиранте. На делу за прву помоћ уче се методе указивања прве помоћи, а код шминкера и маркираната, шминкери се уче да праве ране и повреде на маркирантима којима ће касније они са прве помоћи указивати помоћ. Свака школа у Паланци добила је понуду за ову ваннаставну активност. У подмлатку Црвеног крста има много волонтера који извршавају разне акције и присуствују многим активностима са волонтерима из Црвеног крста неких других градова и држава. Вреди ићи на прву помоћ, јер се стечено знање може применити на такмичењу или можда и у стварном животу. А захваљујући шминкерима и маркирантима, такмичења могу лакше да се спроведу. Лепо је што има толико добрих људи који су део подмлатка Црвеног крста, али може да их буде и више. Зато сви који могу и желе, имају прилику да се пријаве у Црвени крст, јер је све добровољно и бесплатно.

Грб Црвеног Крста

Додатна настава из математике

На додатну из математике иду ученици којима математика добро иде и који мисле да могу да постигну неки добар резултата на такмичењу. За осме разреде, додатну из математике држи наставник Миле Летица. Додатна се одржава једном у две недеље, сваки петак када идемо пре подне, а пред такмичеље чешће. Ове године на додатну из математике иде осам ученика: Јована Савић, Мина Томић, Игор Антоловић, Михал Бељичка, Бојан Штрбац, Милан Шкрбић, Василиса Лаганин и ја. Додатна траје сат и по времена, и за то време нам наставник објасни много ствари. Урадимо десетак задатака из разних области. Уз све то се и помало смејемо, шалимо и причамо. На додатној радимо неке ствари унапред, па нам на редовном часу ништа није проблем, и сви имамо петице из математике. Тамо такође и доста проширујемо своје знање. Захваљујући додатној из математике, када дође време за такмичење, бићемо добро спремни и сигурно ћемо се одлично пласирати!

Наставник објашњава

Радимо задатке

Сви са додатне

Ботаничка башта

На почетку ове школске године добили смо понуду за једнодневну екскурзију у Београд. Ишли су седми и осми разреди. Екскурзија је обухватала обилазак Авалског торња и ботаничке баште. Када смо стигли у Београд, прво што смо посетили била је ботаничка башта. Добили смо водича који нас је првовео кроз целу башту. Са нама су биле и наставнице биологије, Мирјана Шијаков и Сања Савић, наставник историје Милан Ерцег, педагогица Мирослава Шолаја и директорица школе Вера Агић, па су нам и они испричали по нешто о појединим биљкама. Тамо смо видели и чули много занимљивих ствари. Видели смо много дрвећа, жбунова и цвећа. Водич нам је причао разне забавне и поучне приче, а неке занимљивости смо и сами открили. Ботаничка башта има и неке одвојене делове, као на пример, део са јужњачким биљкама, или Јапански врт који се мени лично највише свидео. Видели смо много биљака: мирисних, бодљикавих, са цветом, без цвета, са воћем… Видели смо и неке животиње, највише рибе, кои шаране. Било је баш лепо и занимљиво. Надам се да ће и наредних година млађи ученици имати прилику да виде ову ботаничку башту.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


%d bloggers like this: