Општинско такмичење из хемије 2012/2013.

 

hemija

У нашој школи, 10. 3. 2013. г.  одржано је такмичење из хемије ученика свих општинских школа.

Ученике наше школе припремала је наставница хемије  Нада Ловре.

Најуспешнији је био ученик седмог разреда Филип Пињух, који је освојио треће место са 77 бодова.

Општинско такмичење из српског језика 2012/2013.г.

У недељу 3. марта 2013. године одржано је општинско такмичење из српског језика у ОШ „Вук Караџић“ у Бачкој Паланци.

На окружно такмичење пласирали су се  следећи ученици:

5. разред:

2. место: Вукашин Пилиповић и Душан Суђић

3. место: Анђела Родић

Ученике је припремала наставница Ксенија Суђић.

6.разред:

2. место: Михаило Попадић

Ученика је припремала наставница Гордана Вујовић.

Додатне информације о овом такмичењу можете пронаћи на сајту Друштва за српски језик и књижевност.

Језици

Питање порекла и настанка језика од давнина је занимало људе. Њиме су се бавили филозофи, мистици и научници свих времена. Коначно питање порекла и настанка језика није ни до данас пронађено. Међу пронађеним решењима издваја се неколико, а то су:

  • Човек је развио језик да би задовољио своје животне потребе.
  • Језик је настао опонашањем различитих звукова из природе и крикова дивљих животиња , при том се наводи пример човека који се вратио из лова и желећи да пренесе своје ново искуство својим најближима, почео је да опонаша звуке из природе и гласове дивљих животиња.
  • Језик је настао процесом еволуције, што значи постепеним развојем и усавршавањем човековог мозга.

Уочљиво је да и даље немамо сигурну информацију како је језик тачније говор настао, ово су све више нагађања и претпоставке људи који су били довољно радознали да посвете свој живот изучавању језика. Данас имамо много врста језика, много народа и писама. И сви ти језици су посебни и карактеристични по нечему, али увек ће постојати то питање настанка.

Лепо ми је, тако ми и треба!

У нашој држави говори се српски језик. О почетку српске писмености и књижевности  се много зна и наш језик има веома занимљиву прошлост.
Територија насељена Словенима простирала се у IX веку од Волге и Висле на истоку до Одре и Лабе на западу, на северу је дотицала Балтичко море, а на југу Егејско. У средишту тог простора биле су две државе : Моравска и Панонија. У Моравској је владао кнез Растислав, а у Панонији кнез Коцељ. Словенски народ у овим кнежевинама је био изложен притисцима германских суседа, који су ширењем хришћанства на латинском језику настојали да Словене потчине и претопе у своје народности. Моравски кнез Растислав се супроставио тежњи западних суседа и обрати се визнтијском цару Михаилу III да му пошаље људе који ће хришћанство ширити и црквену службу обављати на словенском језику. Цар је пристао, а мисионарски посао је поверен солунској браћи Константину и Методију, који су били међу најобразованијим и најумнијим људима тог времена. Оба брата су били научници и филозофи, а и врхунски стручњаци за језичка и верска питања. Поред изузетног познавања свог матерњег језика, грчког, знали су и више других језика, а посебно словенски који су научили од својих суседа и суграђана македонских Словена.

Припремање за моравску мисију трајало је годину дана. У то време је Константин (монашки Ћирило) уз помоћ брата Методија створио прву словенску азбуку- глагољицу названу по речи глагољати (говорити). Затим су превели неколико црквених књига неопходних за хришћанско богослужење.  Када је све било спремно дошли су каравани са добро обезбеђеном поворком коњаника, а у шкрињама су биле прве словенске књиге. Ту је била и посебна драгоценост- мошти римског папе Климента.

Уз помоћ кнеза Растислава и мноштво нових ученика брача је успешно организовавла црквену службу и проповедање хришћанства. Римско свештенство се противило томе и тврдило да хришћанско богослужење треба бити само на три језика: јеврејском, грчком и латинском. Зато су упутили тужбу против Ћирила и Методија поглавару западне цркве и забранили им мисионарски рад. Зато су били приморани да оду у Ри, тамо када их је сачео папа Хадријан II и приредио им свечан дочек, повела се и расправа о тријезичницима и словенским мисионарима. Тада је Ћирило успео да убеди папу у исправност словенске мисије служећи се чињеницама којима сетемељи Христово учење. Ћирило је умро 869. године и сахрањен је у цркви Светог Климента.

Када је у Моравској смењен, тачније на превару заробљен од стране његовог синовца Светоплука и предан Немцима да га ослепе, немачки бискупи Методија који је остао без кнежеве заштите бацили у тамницу. Папа је успео да га ослободи и он је успео касније да га убеди да дозволи словенско богослужење. После његове смрти 885. године нови кнез Светоплук је забранио словенску службу и протерао ученике солунских мисионара.

Прво словенско писмо било је глагољица. Њу је сачинио Ћирило уз Методијеву помоћ. Глагољица је била убрзо замењена ћирилицом коју су саставили Ћирилови ученици и она се користи и данас.

Извори:

http://www.serbianyellowpages.ch/magazin/index.php?hh=11&id=640&ru=7&s=13#top

Српски језик и језичка култура за 7. раѕред основне школе, Милија Николић

Додатна настава из математике

На додатну из математике иду ученици којима математика добро иде и који мисле да могу да постигну неки добар резултата на такмичењу. За осме разреде, додатну из математике држи наставник Миле Летица. Додатна се одржава једном у две недеље, сваки петак када идемо пре подне, а пред такмичеље чешће. Ове године на додатну из математике иде осам ученика: Јована Савић, Мина Томић, Игор Антоловић, Михал Бељичка, Бојан Штрбац, Милан Шкрбић, Василиса Лаганин и ја. Додатна траје сат и по времена, и за то време нам наставник објасни много ствари. Урадимо десетак задатака из разних области. Уз све то се и помало смејемо, шалимо и причамо. На додатној радимо неке ствари унапред, па нам на редовном часу ништа није проблем, и сви имамо петице из математике. Тамо такође и доста проширујемо своје знање. Захваљујући додатној из математике, када дође време за такмичење, бићемо добро спремни и сигурно ћемо се одлично пласирати!

Наставник објашњава

Радимо задатке

Сви са додатне

Зашто волим додатну из биологије?

Додантна настава из биологије је организована је за ученике седмог и осмог разреда. На додатној проширујемо своје знање, спремамо се за такмичење и забављамо се. Додатну наставу похађа  25-оро ученика, коју води наставница Соња Савић и она нам такође предаје и редовну наставу из биологије.  Додатна траје око 45 минута и одржава се једном недељно.

Највише на додатној ми се свиђа то што сазнајемо разне ствари из људског и животињског света. Волим и кад посматрамо микроорганизме под микроскопом. Такође је занимљиво када радимо провере знања усмено или писмено. Додатна ми је корисна пре свега због редовног часа и због допуне знања. Питала сам остале ученике ,зашто иду на додатну из биологије? Одговори су били попут: друштва, додатног знања, дипломе. Такође сам их питала, шта им се највише свиђа на додатној а одговори су били попут:огледи,  друштво, нови подаци о биологији.

Провера знања

Ми са наставницом

Млади биолози са наставницом Сањом Савић

%d bloggers like this: