Општинско такмичење из српског језика 2012/2013.г.

У недељу 3. марта 2013. године одржано је општинско такмичење из српског језика у ОШ „Вук Караџић“ у Бачкој Паланци.

На окружно такмичење пласирали су се  следећи ученици:

5. разред:

2. место: Вукашин Пилиповић и Душан Суђић

3. место: Анђела Родић

Ученике је припремала наставница Ксенија Суђић.

6.разред:

2. место: Михаило Попадић

Ученика је припремала наставница Гордана Вујовић.

Додатне информације о овом такмичењу можете пронаћи на сајту Друштва за српски језик и књижевност.

Језици

Питање порекла и настанка језика од давнина је занимало људе. Њиме су се бавили филозофи, мистици и научници свих времена. Коначно питање порекла и настанка језика није ни до данас пронађено. Међу пронађеним решењима издваја се неколико, а то су:

  • Човек је развио језик да би задовољио своје животне потребе.
  • Језик је настао опонашањем различитих звукова из природе и крикова дивљих животиња , при том се наводи пример човека који се вратио из лова и желећи да пренесе своје ново искуство својим најближима, почео је да опонаша звуке из природе и гласове дивљих животиња.
  • Језик је настао процесом еволуције, што значи постепеним развојем и усавршавањем човековог мозга.

Уочљиво је да и даље немамо сигурну информацију како је језик тачније говор настао, ово су све више нагађања и претпоставке људи који су били довољно радознали да посвете свој живот изучавању језика. Данас имамо много врста језика, много народа и писама. И сви ти језици су посебни и карактеристични по нечему, али увек ће постојати то питање настанка.

Лепо ми је, тако ми и треба!

У нашој држави говори се српски језик. О почетку српске писмености и књижевности  се много зна и наш језик има веома занимљиву прошлост.
Територија насељена Словенима простирала се у IX веку од Волге и Висле на истоку до Одре и Лабе на западу, на северу је дотицала Балтичко море, а на југу Егејско. У средишту тог простора биле су две државе : Моравска и Панонија. У Моравској је владао кнез Растислав, а у Панонији кнез Коцељ. Словенски народ у овим кнежевинама је био изложен притисцима германских суседа, који су ширењем хришћанства на латинском језику настојали да Словене потчине и претопе у своје народности. Моравски кнез Растислав се супроставио тежњи западних суседа и обрати се визнтијском цару Михаилу III да му пошаље људе који ће хришћанство ширити и црквену службу обављати на словенском језику. Цар је пристао, а мисионарски посао је поверен солунској браћи Константину и Методију, који су били међу најобразованијим и најумнијим људима тог времена. Оба брата су били научници и филозофи, а и врхунски стручњаци за језичка и верска питања. Поред изузетног познавања свог матерњег језика, грчког, знали су и више других језика, а посебно словенски који су научили од својих суседа и суграђана македонских Словена.

Припремање за моравску мисију трајало је годину дана. У то време је Константин (монашки Ћирило) уз помоћ брата Методија створио прву словенску азбуку- глагољицу названу по речи глагољати (говорити). Затим су превели неколико црквених књига неопходних за хришћанско богослужење.  Када је све било спремно дошли су каравани са добро обезбеђеном поворком коњаника, а у шкрињама су биле прве словенске књиге. Ту је била и посебна драгоценост- мошти римског папе Климента.

Уз помоћ кнеза Растислава и мноштво нових ученика брача је успешно организовавла црквену службу и проповедање хришћанства. Римско свештенство се противило томе и тврдило да хришћанско богослужење треба бити само на три језика: јеврејском, грчком и латинском. Зато су упутили тужбу против Ћирила и Методија поглавару западне цркве и забранили им мисионарски рад. Зато су били приморани да оду у Ри, тамо када их је сачео папа Хадријан II и приредио им свечан дочек, повела се и расправа о тријезичницима и словенским мисионарима. Тада је Ћирило успео да убеди папу у исправност словенске мисије служећи се чињеницама којима сетемељи Христово учење. Ћирило је умро 869. године и сахрањен је у цркви Светог Климента.

Када је у Моравској смењен, тачније на превару заробљен од стране његовог синовца Светоплука и предан Немцима да га ослепе, немачки бискупи Методија који је остао без кнежеве заштите бацили у тамницу. Папа је успео да га ослободи и он је успео касније да га убеди да дозволи словенско богослужење. После његове смрти 885. године нови кнез Светоплук је забранио словенску службу и протерао ученике солунских мисионара.

Прво словенско писмо било је глагољица. Њу је сачинио Ћирило уз Методијеву помоћ. Глагољица је била убрзо замењена ћирилицом коју су саставили Ћирилови ученици и она се користи и данас.

Извори:

http://www.serbianyellowpages.ch/magazin/index.php?hh=11&id=640&ru=7&s=13#top

Српски језик и језичка култура за 7. раѕред основне школе, Милија Николић

%d bloggers like this: