Блог као разредни портфолио

У уторак 5.2.2013. учитељица Бранка Радовановић је присутним колегама представила  на који начин она у свом разреду користи блог, и како технологија може бити добар алат у служби педагогије.

После уводног дела о томе шта је блог, шта нуди  и како га користити, представила сам два блога : Разредни портфолио и Ученички радни простор. Блогови су повезани, па ученици могу лако да посећују оба.

Разредни портфолио је настао прошле године у другом разреду и на њему су представљени важни догађаји из школског живота мог разреда. Заједно смо бирали најбоље радове који ће представљати наш разред и ја сам их постављала. Ту су и фотографије са заједничких путовања, посета, амбијенталне наставе , представа и свега што смо проценили да је вредно пажње. Желела сам да се и  родитељи више укључе у живот школе, па сам направила део и за њих, где постављам текстове о родитељству, карактеристикама основаца и сличне теме.

У трећем разреду сам проценила да су деца заинтересована за овакав рад и да им треба дати прилику да и они уређују своје просторе на блогу. Направила сам нови блог  Ученички радни простор, чији назив  у потпуности одговара намени. Овде сваки ученик има своју страницу коју уређује. То је његов портфолио. Бира радове, поставља их уз пратеће објашњење зашто му се допада. И остали ученици могу да коментаришу. Када бира свој рад ученик га пореди са листом критеријума. На основу самокритичне процене и вредновања рада, ученик се оспособљава да стекне представу о јаким странама свог рада, али и о слабостима и на основу тога дефинише циљеве за наредни период.  Он је у могућности да своје радове пореди са другима, прегледајући их и читајући коментаре. Ученик има прилику да установи где је грешио, које су јаче стране његовог рада и сазнаје шта је потребно да исправи у раду. На тај начин се ствара заједница која се бави истим задацима.

Када сам их питала шта мисле које су предности оваквог рада и шта њима представља корист добила сам следеће одговоре:

-Нисмо били у школи, а много смо научили, учимо на грешкама, бирамо речи кад постављамо коментаре, можемо се подсетити шта смо до сада радили, меморија је огромна па можемо постављати пуно састава које читамо, добијамо идеје од других, могу да ћаскам са другарима, има добрих линкова за математику , на паметнији начин проводимо време за рачунаром сл.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Обука за уређивање Вордпрес-блога

У оквиру обавезног стручног усавршавања на нивоу установе (нови Правилник о стручном усавршавању и напредовању) сваког уторка у међусмени у школској библиотеци започеле су различите практичне обуке, излагања с дискусијом и друге активности за заинтересоване наставнике и остале запослене.

Акција је започела у новембру обуком за отварање џимејл-налога и коришћењем и дељењем Гугл-док, у које су постављени и заједнички дељени документи: план и извештај о стручном усавршавању на нивоу школе, школски пројекти. Обуке је организовала и водила Славица Јурић, иблотекарка и председник Тима за стручно усавршавање. До краја јануара трајала је обука за коришћење и уређивање Вордпрес-блога, у којој је више од 10 наставника покренуло своје блогове и повезало се са школским блогом и Клубом читалаца на којима су такође добили уредничка права. Нажалост, по добијању првих практичних задатака број наставника се преполовио тако да је ефикасност обуке само половична, а по ономе колико се заиста ради на заједничком школском блогу ефикаснот је само четрвтинска. При овој процени не рачунамо наставнике који од раније имају свој блог, те су се лако укључили у коуређивање школских.

Током обуке, спор интернет често је осујећивао намере и практичне вежбе, те је школа почетком године претплаћена на већи пакет. Међутим, и даље више кориснима не могу без проблема истовремено радити на интернету.

Муке с блогом и брзином интернета

Муке с блогом и брзином интернета

Будућност је сада

Овај пројекат има за циљ да помогне педагозима, културним радницима и невладиним организацијама да користе друштвене мреже и информационe технологијe у свом раду.

Наша школа је учествовала у овом пројекту, а чланови тима су били:психолог Драган Прпа,педагогица Мира Шолаја, библиотекарка Славица Јурић и учитељица Мира Карановић.  Пројекат је почео кроз једнодневни семинар који је одржан 6. октобра 2012. године у Новом Саду, а даљe усавршавање је настављенo кроз четворонедељни oнлајн курс. Све потребне информације и задатке везане за овај пројекат  добијали смо на Фејсбуку. Први задатак је био да одаберемо фотографију која је јединствена  и нас саме представља на другачији начин од свих других учесника овог програма. Други и трећи задатак је био  упознавање садржаја  везаних за социјалне мреже – друштвене мреже (Facebook, Twitter, Skypе, Linkedin и друге) и интернет-сленг – пецифичан говор једне групе. Посебане  групе сленга су акроними и скраћенице. У четвртом задатку добили смо упутства како треба написати имејл као и нетикет, а то је бонтон, тј. низ правила лепог понашања на интернету.

Будући да смо добили велики број  корисних информација везаних за друштвене мреже,доста тога нам је било познато и од раније,ред би био да представимо предаваче и организаторе  овог пројекта. То су: Мишко Станишић,педагог и експерт на пољу друштвених мрежа и коришћења дигиталних медија у едукацији; Борислава Супичић, експерт за међународно и хуманитарно право и људска права; Невена Бајалица, историчар, лингвиста и експерт за људска права и Вања Кољевић, педагог и професор енглеског језика.

Завршницу програма „Будућност је садачинила је кампања „Мој узор“. У оквиру ове кампање имали смо задатак да организујемо радионицу у нашој школи и да ученици упознају особу која има интересантну професију,  живи у нашем граду и некада је била ђак наше школе. Ми смо одлучили да наш гост буде архитекта Владимир Драгичевић. Млади господин је представио комплетну линију свог образовања од основне, преко средње школе до факултета. Сазнали смо на којим све пројектима је радио. Испричао нам је која су његова интересовања ван професије и одговарао на сва питања ученика, као и свих одраслих присутних на овој радионици.

У другом делу радионице ученици су добили задатак  да нацртају како они себе виде у будућности, којом професијом ће се бавити. Њихове цртеже и коментаре погледајте у фото-причи:

Како је ова радионица изгледала можете погледати  у занимљивој видео-репортажи:

Утисци одраслих

О пројекту, односно радионици своје утиске записали су и наставници, тј. стручни сарадници. Учитељица Мира Карановић јако је задовољна гостом, а посматрајући садашње своје ђаке није могла да се отме поређењу са својим претходним генерацијама:

“ Наш гост је представио своје занимање и описао пут који је прошао да би постао архитекта. Целу причу је употпунио школским фотографијама. Он је аутор идејног решења базена који се гради у нашем граду. Идејно решење смо и ми имали прилику да видимо. Сазнали смо да у  слободно време воли да се дружи са својим синчићем, свира хармонику и воли да гаји винову лозу. Он сам нам је признао да је  њему узор у животу био његов отац и тиме показао колко цени своје родитеље као и све оно што су они  учинили за њега. Млади господин је својом искреном и непосредном  причом испунио моја очекивања. Након завршеног задатка могу рећи да су „резултати“очекивани. У школи радим више од двадесет година и са сваком мојом генерацијом обавезно радим ову ликовну радионицу, а у трећем и четвртом разреду ову тему и литерарно обрађујемо. Морам да признам и  тада,а и сада дечаци су желели да буду пилоти, астронаути, спортисти, а девојчице учитељице, лекарке, певачице. Међутим, сва наведена занимања током њиховог одрастања се изгубе и они углавном уписују економски, правни или пољопривредни факултет. Које професије ће одабрати ови млади људи имаћемо прилике да се уверимо за десетак година. Ови радови ће их чекати да  заједнички утврдимо ко од њих  је испунио свој дечји сан. „

Библиотекарка Славица Јурић коментарисала је дечије радове јер су оставили највећи утисак на њу, будући да је монтирала материјале. Она каже:

„Да ли се снови могу преписати од другог? Јесу ли сви они пилоти, лекари и учитељице заиста дечија визија будућег занимања или су мало „преписивали“. Да су нам се само изјаснили, можда бисмо заиста могли рећи да су сугестивно одговарали, угледајући се на другаре. Но, цртежи су нешто сасвим друго. На њима сваки од дуплираних летача лети на свој начин: неко би са путницима само до Шпаније, а неко до друге планете; неко је у авиону и ракети, а неко већ изашао и гледа како да до звезде да скокне… Па, и детаљи код лекара: неко баш ради на норму и пуна му амбуланта историја болести, а неко би да учини само једно мало чудо: да инјекција не боли и да се могу имати здрави зуби и јести слаткиши. Па и готово идентична сликарка пејзажа која каже да ће бити сликарка зато што јој је другарица сликарка говори о непоновљивости сна: какав ће то сјајан и искрен сарадник, асистент или тихи пратилац бити!  Архитекта гост може да буде задовољан: утицао је на једног дечака који би да буде исто. Можемо бити задовољни и што је само једна певачица Гранда и један соларијум, а нема директора и политичара као сна и пута до звезда. Спортиста је подоста, али великог срца отвореног за природу и одбојку с цвећем; за утакмице у којем се резултат намешта да се друг из ривалског тима не би љутио. Добили смо једно аутентично занимање „одећарку и обућарку“, која би могла постати и лингвиста. Приметили смо и непоновљивост новог, малог  Вука Бојовића који с много љубави  „све уме“ са животињама и с много пажње извајао је две грбе као две планине на камиљим леђима које милује сунце. Свет слободно може на њима да остане.“

Учитељица Мира Карановић чије је одељење и учествовало у пројекту каже:

ИКТ у настави

Дана 26. 12. 2012. године, након седнице Наставничког већа, наставница српског језика Гордана Вујовић приказала је рад са семинара ИКТ у настави (Агенција за образовање Марина и Јован, број у Каталогу 251, К1, П6,8, 24 сата). Семинар подразумева основно познавање ИКТ. Подељен је на два дела: теоретски и практични рад са ученицима. Часови су урађени на платформи за учење мудл.

Погледајте презентацију.

 

%d bloggers like this: