Креативно писање као функционално описмењавање

Курсеви креативног писања рођени су и заживели у америчкој култури још 50-их година. За разлику од европске праксе где се оно негује готово искључиво као курсеви неговања литерарног дара обично на факултетима (изборни курсеви), америчко школство је овакве курсеве спустило на све образовне нивое. У основношколском нивоу на оваквим курсевима и изборним предметима негују се вештине функционалне писмености, најпре. На тај начин покушали смо да осмислимо и овај наш међушколски пројекат који је спроведен електронским путем, а завршио се  дружењем уживо у нашој школи на Дан школе 10. маја 2012.

Курс је спроведен електронски путем социјалне мреже и платформе Едмодо, у сарадњи неколико школа из Србије. Комлетан портфолио пројекта са свим наставним материјалима и задацима, те избором најуспешнијих радова ученика који су они образложили, постављен је на вики Креативно писање. Погледајте га, а погледајте и видео-запис о пројекту и завршном сусрету.

Друга награда Гимназији и нашој школи

Међушколски пројекат у оквиру ширег пројекта ИНТЕРНЕСТ Издавачке куће „Клио“ био је опет изазов за неколико учесника наше школе и Гимназије „20. октобар“. Ученици са својим менторима овај пут одабрали су да медијски прошире књигу „Град у историји Европе“ аутора Леонарда Беневола. У јуну су наступали на Фестивалу креативности 2012 као круни целог пројекта и добили 2. награду.

О целом пројекту, процесу рада, евалуацији, Фестивалу као и свим медијским садржајима којим су књигу проширили више на сајту који је настао тим поводом под називом Паланка – варош или град. Суграђане позивамо да се укључе на форум који прати овај веб-сајт.

Утисци након фестивала:

Електронски курс о медијској писмености

Електронски курс је почео у фебруару. Трајао је десет недеља и окупио је ученике шест школа из Србије и њихове наставнике. Цео курс је текао на платформи за учење наше школе, али је завршни сусрет био у једној школи у Новом Саду. 

У почетку нисам била разумела о чему се ту заправо ради. Прва лекција ми је била веома тешка и признајем да ми је у једном тренутку било жао што сам се  пријавила јер ми то тада није било занимљиво. Међутим, после треће лекције нисам могла да се одвојим од форума. Како је више  трајао, све више и више сам почињала да гајим велико интересовање према њему. Када се завршио, просто нисам могла да се навикнем на то да више нећу морати да идем сваки дан у библиотеку и проверавам шта се дешава на курсу. Ипак, моју празнину је попунило дружење у Новом Саду које ћу заувек памтити. И не само зато што смо се играли и шалили већ и зато што сам коначно упознала другаре са којима сам се десет недеља диописивала преко форума.

Поред дипломе, коју су сви добили, ја сам добила и мало признање да сам најбољи форум-модератор.

Колико нам је лепо било на завршном сусрету показује филмић :

 

 

Кампања за инклузивно образовање

Кампања за инклузију пројекат је Министарства просвете, Центра за интерактивну педагогију, Центра за образовне политике, Савеза учитеља и Фонда за отворено друштво, који ће се реализовати до краја школске 2010/2011. године у 100 градова Србије кроз тросатне акредитоване трибине. Један од тих градова је и Бачка Паланка.

У Кампањи је учествовала и наша школа вишеструком улогом својих запослених. Као општински координатори изабране су Драгана Менчик и Славица Јурић, а на трибини су говориле о инклузивној пракси четири наше учитељице: Бранка Радовановић, Добрила Борковић, Јасмина Васојевић и Наталија Ковачевић.

Трибина је одржана 18. марта 2011. године у великој сали бившег комитета . Атмосферу трибине пренеће вам кратки филм:

 

О чему смо проговорили

Ово је мој први пројекат. Пре нисам знала шта је то, а сад сам већ у 4. разреду сазнала да је то нешто кад сарађујеш са другима. Ми смо сарађивали са децом из Шапца, Новог Сада и Петровца на Млави. Мислим да смо ми урадили све, а они су некад нешто и прескочили, или урадили после нас.

Увек смо прво радили у библиотеци да нас библиотекарка упозна са тим шта значе неке речи, како су настале, да нам покаже како да пронађемо неке податке на интернету или у књигама… После кад то пронађемо ми то илуструјемо па испричамо то што смо сазнали. Онда то библиотекарка постави на интернет, па нас слушају друга деца, а ми слушамо о њима. Из наше школе још су учествовали прваци учитељице Драгане Менчик и нас неколико из 4. разреда Анкице Дамјанов.

Највише ми се свидела радионица у којој сам истраживала порекло свог презимена. Ту сам укључила целу породици да ми помогну, а кад сам снимила то , сви су ме гледали на интернету. И стриц који живи у иностранству. Била сам јако поносна. Одмах иза тога ми се свидело кад смо сами смислили и снимили радио-драму. Нисмо добро разумели да не морамо да глумимо покретима па смо и то глумили и зато правили паузе у глуми гласом. Али, било је много смешно и забавно. Свидело ми се скоро као и права глума.

Све што смо радили и снимили и сценарији радионица налазе се на вики Деца говоре.

%d bloggers like this: